ZA MOJU DUŠU STAVI OVAJ TEKST NA STRANICU I PUSTI IM PJESMU.. SVIMA KOJI BI MOŽDA PRODALI..Tako glasi poruka koju sam nedavno dobio na e-mail adresu od dragog mi čovjeka iz našeg kraja.
Ime mu neću spomenuti ali evo teksta i pjesme…
S one strane šora, odmah iza pruge
Stoji kuća stara, starija od tuge
I koda vidim nekog, da mi maše s trijema
Al znam tamo nikog, već odavno nema
Svi mi kažu prodaj, znaš da trune samo
Ako ti ne prodaš, srušit će se samo
Pa možda i prodam, al ne istog trena
Raspitat se moram, kakva je sad cijena
ref.
Moram vidit pošto li su snovi ovih dana
Kolko vrijedi duša, kad je na njoj rana
Kolko košta onaj miris loze pokraj trijema
A koliko starost, kad uspomena nema
Pošto li je podrum, i pijana jutra
Nek mi neko izračuna, sve ću prodat sutra
Nije srce krivo, što je zapamtilo
Sve djetinjstvo moje, u toj se kući skrilo
Ne smeta mu korov, ni trava visoka
Već mu smeta što ga selo, gleda ispod oka
Moram pitat selo, možda oni znaju
Kakve li su cijene, tu u mome kraju
Kolko vrijedi pod bagremom, starim, ladovina
Dal je skuplje ako mi je to sve djedovina
ref.
Moram vidit pošto li su snovi ovih dana
Kolko vrijedi duša, kad je na njoj rana
Kolko košta onaj miris loze pokraj trijema
A koliko starost, kad uspomena nema
Pošto li je podrum, i pijana jutra
Nek mi neko izračuna, sve ću prodat sutra
Ma nek mi neko izračuna, sve ću prodat sutra