Dok godina lagano izmiče, jesen je poput lopova tiho i nečujno ušetala u našu ravnicu. Priroda je obukla nove boje i dobila pozlaćeni jesenji sjaj. Brojne ptice u jatima prelijeću selo. U noćnim satima primjećijem tišinu. Već nekoliko večeri nečuje se iz Poloja uobičajeni lavež šakala i oni su iznenadno nestali. Prohladna jutra, magla se oko podneva diže, Sunce pokazuje svoju premoć. Buka kombaja i traktora odzvanja objedom. Saznajem kukuruzi su ovršeni i soja je došla na red, radi vlage čeka se na još koji sunčani dan.
Na lovačkoj opet narodno veselje, kazan u Tinjašima peče neispečenu šljivu. U crkvi blagoslov plodova zemlje i zahvala Bogu na svemu što nam je ova sušna godina dala. Tako mi je nekako izgledao onaj tjedan proveden dole “KREPŠIĆ IZBLIZA” ako nakratko vratim film unazad.