Zatrazili smo dozvolu od predsjednika MZ da posjetimo ove starice, rekao nam je da sve sto može da će i on pomoći, iako nam je rekao da nam neće sigurno htjeti otvoriti kuću mi smo se uputili tamo, zatražili smo prvo od susjeda informacije, rekao je da ih on hrani već godinama , ostavi im pred vratima na stolicu kad mu ne otvore, sto se tiče Centra za socijalno posjećuju ih , nekada im otvore nekada ne , ali kaže da do sada još ništa nisu učinili kako bi im bar hranu osigurali…unutra je kaos, smrad , prljavština i mem,,,kada je komšija povikao i rekao svoje ime ,vrata su se polako otvorila i izašla je bakica , rekao je da je slijepa..odmah me je prepoznala prije mnogo godina smo se par puta srele..Ono što ćemo mi učiniti jeste ..okrečit ćemo, počistiti, njih okupati, donijeti sve sto možemo da im olakšamo bar malo, posteljinu, čistu odjeću , mlijeko , salame , keks i bijeli kruh koji jako voli, ako možemo da joj izrežemo, kako nam je rekla..
Zorica Pedic: Danas sam se toliko priča naslušala, koliko ljudi mogu biti kamenoga srca, izgleda poplava nitkoga nije opametila, mnogi su zavisili od tuđe pomoći tih dana , a i sada još mnogi ovise o njoj, ali svejedno kažu za ove dvije bakice koje za vrijeme poplave nisu htjele izaći iz kuće , nisu ni otvarale kuću, mislim da nisu ni znale šta se vani dešava da im nitko ne može pomoći, da nitko nije odgovoran za stanje u kome se nalaze, ili neka im pomogne država šta mi imamo da se miješamo itd..žalosno , a svi nekakva prava tražimo za sebe ,svi se nešto bunimo , svi očekujemo i kažemo država je dužna da nam da , pružite ljudi pomoć nemoćnima nikada nitko ne zna šta ga čeka..